Naslovna > Skribomanija

Skribomanija, postNikX, 02.09.08.

Ful tvrdi CO2

1 Ful tvrdi CO2
Ful tvrdi CO2
Kako se riješiti ugljikovog dioksida koji nas tako bezobrazno zatvara u staklenik pod kojim se sve više i više kuhamo? Ovako. Nalazim se u Opatiji, tu je konferencija o molekulskoj spektroskopiji. Imam i ja neko predavanje, tj. već sam ga održao... ali to nije važno, to je samo jedna digresija. Jučer sam slušao zanimljivo predavanje o spektroskopiji na vrlo visokim tlakovima. Tu se govorilo o sintetičkom dijamantu i o drugim jako zanimljivim materijalima koji se naveliko koriste, a proizvode se tako da nešto stlačiš i to je to. Među ostalim materijala, našao se tu i CO2. Tiop ga je nazvao quartz-like CO2. Ovako ide priča. Ohladite CO2 toliko da se smrzne. Dobili ste tzv. suhi led. Taj led ima svoju kristalnu strukturu, u kojoj su molekule CO2 poredane na jedan način. Onda uzmete neku dovoljno jaku prešu i stlačite taj led do nekoliko GPa. Pri tom tlaku dvostruke veze između C i O pucaju i nastaju jednostruke. Molekule CO2 iz linearnih postaju tetraedarske. Kao posljedica toga, materijal postaje jako čvrst i jako upotrebljiv. Nešto je čvršći od kvarca, što je super. Dakle, sirovina je vrlo jeftina, to je nikome potreban nusprodukt naše civilizacije. A može se tako dobro iskoristiti. Recimo, umjesto skupih dijamantnih pila i sličnog dijamantnog alata moći će se kupiti (vjerojatno dosta jeftiniji) CO2. Nije loše, šta ne?

Kako se riješiti ugljikovog dioksida koji nas tako bezobrazno zatvara u staklenik pod kojim se sve više i više kuhamo?
Ovako. Nalazim se u Opatiji, tu je konferencija o molekulskoj spektroskopiji. Imam i ja neko predavanje, tj. već sam ga održao… ali to nije važno, to je samo jedna digresija.
Jučer sam slušao zanimljivo predavanje o spektroskopiji na vrlo visokim tlakovima. Tu se govorilo o sintetičkom dijamantu i o drugim jako zanimljivim materijalima koji se naveliko koriste, a proizvode se tako da nešto stlačiš i to je to. Među ostalim materijala, našao se tu i CO2. Tiop ga je nazvao quartz-like CO2. Ovako ide priča. Ohladite CO2 toliko da se smrzne. Dobili ste tzv. suhi led. Taj led ima svoju kristalnu strukturu, u kojoj su molekule CO2 poredane na jedan način. Onda uzmete neku dovoljno jaku prešu i stlačite taj led do nekoliko GPa. Pri tom tlaku dvostruke veze između C i O pucaju i nastaju jednostruke. Molekule CO2 iz linearnih postaju tetraedarske. Kao posljedica toga, materijal postaje jako čvrst i jako upotrebljiv. Nešto je čvršći od kvarca, što je super.
Dakle, sirovina je vrlo jeftina, to je nikome potreban nusprodukt naše civilizacije. A može se tako dobro iskoristiti. Recimo, umjesto skupih dijamantnih pila i sličnog dijamantnog alata moći će se kupiti (vjerojatno dosta jeftiniji) CO2. Nije loše, šta ne?

Tagovi: znanost materijali tehnologija

Autor: Nikola Biliškov

nešto čudno

02.09.08. 18:19 gogodens komentira:

Vrlo zanimljivo ako bi to bio način za smanjivanje koncentracije CO2 u atmosferi. Zanima me da li je tip izračunao kolika je je konačna bilanca za CO2, jer da ga se stlači mora se potrošiti energija, a da bi proizvela energija uglavnom ti treba ispustiti nešto CO2 u atmosferu. Vjerojatno postoji neki općeniti termodinamički izračun koji, sad lupetam po intuiciji, izračunavši promjenu entropije kaže je li taj proces ima negativnu CO2 bilancu. Zasad je to uspjelo samo biljkama, strojevi iz snova koji nepoželjni CO2 pretvara u nešto korisno.

03.09.08. 00:43 postNikX komentira:

Ma ne...
Predavanje se zvalo "Spectroscopy and Monitoring of High Pressure Phenomena", a kvarcoliki CO2 je bio naveden samo kao primjer. Pokazao je strukturu suhog leda, strukturu tetraedarskog CO2 (kvarc je SiO2), i pokazao je kako se mijenjaju spektri zbog tlačenja uzorka.
Ovo što sam napisao je samo moje razmišljanje. Mislim da na taj način ne bismo uopće (ako ništa drugo, ne bi značajno) smanjili CO2 u atmosferi. Ali sama ideja da se iz CO2 može dobiti nešto jako korisno mi je privlačna.