Ako sta pulezani znaju o meni, a nikad me nisu upoznali, onda mozda pamte tekst u Liberi Libri br 7 u kojem je moja sestra opisala moju fascinaciju gramofonskim plocama jos od najranijih dana. E pa, gotovo da nema nikakve razlike sad kad sam na putu da omatorim. Ploce volim, i bas me briga jel zvuce bolje ili losije od CDova. Volim ploce jer je ritual stavljanja igle, citanja i pregledavanja velikih omota, okretanja ploce, pranja brazdi i slicno nesto sto me prati otkako znam za sebe. Audiofili kazu da ploca moze bolje zvucati od CDa. Zaista, u nekim, veoma rijetkim slucajevima to je istina. Ali ja zaista nisam siguran u to! Barem nikada u zivotu nisam imao gramofon koji kosta dovljno da bi to mogao iskusiti. I to je sve kod mene potrosna roba, ja ploce kupujem i pustam radi slusanja, ne radi kolekcije. One se kod mene trose, vinil se preorava a omoti se guzvaju i ofucavaju od koristenja. Nekako mi je gust kad prigusim svjetlo, uzmem neku knjigu i zavrtim plocu. To je mojih dnevnih 40 minuta mira. E, ono sto me jebe jeste da mi je crko gramofon. Kad sam dosao u USA, prijatelj Steve mi je dao svoj gramofon koji je dosta dobar (Technics SL-220) ali ga je trebalo malo popraviti – nova patrona s iglom i novi remen. Nazalost, remen koji sam tada nabavio (isto za dzabe) je bio za nijansu veceg radijusa nego sto je propisano za dati gramofon, sto se osjecalo samo na 45rpm (male ploce). Na njima je brzina znala biti promjenjiva. Na 33rpm (velike ploce) nije bilo problema. I tako sam tek ove godine odlucio staviti pravi remen. Remen mi je stigao i to u dva razlicita radijusa jer tip koji pravi remene nije znao tacno koji treba za Technics. Jedan od remena je bio preuzak, a drugi taman. Medjutim, vrlo brzo nakon zamjene remena motor je prestao raditi. Da li je to zbog neodgovarajuceg remena ili se slucajno poklopilo – ne znam. Uglavnom, bas sam se nasekirao. A nesekriao sam se jer sam sanjario kupiti novi gramofon, Technics 1200Mk2 koji kosta 500$! Nasekrao sam se i zato sto sam shvatio da je to bezobrazno velika svota za HIFI komponentu pa cak i za fanatika kakav sam ja. I tako sam odlucio kupiti plastiku – Pyle PRO, 70$. I stigao mi je i nije los. A nije ni dobar. I onda ja tako malo pregledam po ebayu kad neko prodaje neispravan Technics SL220 za 20$, i nakon pazljivog razmatranja ja zakljucim da bih lako mogao kombinovati moj stari i ovaj i od njih napraviti potpuno ispavan gramofon! Ti dijelovi mi jos nisu stigli a kad dodju pokazacu vam rezultate. I tako, pozdravljam vas sada dok sviraju pulski Spoonsi sa vinila Voxin’ iz 1990 na gramofonu Pyle kojem rucica nema skoro nikakvu fleksibilnost, a “fully manual operation” znaci da moram ustati da ugasim motor kad ploca dodje do kraja, kako igla ne bi tupjela na beskonacnoj zavrsnoj brazdi. I to me isto jebe! PS – Ima jedna stvar koja nije tako losa zato sto se motor ne gasi kad dodje do kraja ploce jer sada mogu pustati 2 ploce koje su zapravo razglednice iz sezdesetih. Vinil je tu rezan na radijusu od 5cm, pa se motor na normalnim gramofonima ugasi prije nego sto igla i dodje na snimljeni materijal. Na tim razlgednicama su snimljeni klasici rock’n’rolla: Winchester Cathedral i I Say Yeah. Te ploce je dobio moj tata od svog prijatelja iz DDR koji je bio s njime na radnoj akciji prije 40 godina!